Vinča

Vaš vodič kroz Srbiju: Vinča - Blago iz Praistorije na Obali Dunava

Pre jednog veka, kada se moćni Dunav vratio u svoje korito, otkrio je veliko blago. Starac po imenu Panta iz Vinče pronašao je čudnu glinenu figurinu na obali reke. Ovaj radoznali starac nikada nije video ništa slično, pa je svoju figurinu odneo u Narodni muzej u Beogradu kako bi pronašao objašnjenje. Nije mogao ni da zamisli da drži u rukama figurinu koju je izradio pračovek u kasnom kamenom dobu.

Od tada, arheološka iskopavanja otkrivaju brojne kulturne slojeve civilizacije sačuvane naizgled u samo običnom brežuljku u Vinči. Arheolozi su zaključili da je to bilo najveće neolitsko naselje u Evropi, staro više od 7.000 godina pre nove ere, i tu su pronašli ostatke nekoliko kulturnih slojeva.

Arheološko blago Vinče pronađeno je na dubini od 10,5 metara i sadrži brojne slojeve civilizacija, od neolita, preko bronzanog doba, pa sve do grobova iz srednjeg veka.

Ovaj arheološki lokalitet dokazuje da je 7.000 godina pre nove ere ovde postojalo naselje. Smatra se da je to bio centar civilizacije koja se prostirala na teritoriji današnje Bosne, Srbije, Rumunije, Bugarske, Crne Gore, Makedonije i Grčke.

Lokalitet u Vinči otkrio je različite vrste alata i oružja od kamena i kostiju, keramiku, ritualne vaze, nakit, brojne antropomorfne i zoomorfne figurine, ostatke praistorijskih kuća i mnoge druge predmete stvorene ovde ili donesene iz dalekih krajeva.

Ono što ovaj lokalitet čini jedinstvenim je veliki broj identičnih predmeta, što ukazuje na to da su ljudi u kasnom kamenom dobu imali neku vrstu standardizovane proizvodnje.

Ova civilizacija bila je mnogo razvijenija nego što se prvobitno mislilo. Iskopavanja su otkrila da je ovo bilo urbano naselje.

Ova drevna metropola više puta je gorela, ali su neki od tih požara zapravo učinili veliku uslugu čovečanstvu.

Zbog vatre, tragovi kuća i drugih objekata sačuvani su u malteru, što nam pomaže da bolje razumemo način života naših predaka.

Kuće su bile građene od blata i peska, postavljene u uskim ulicama, a pračovek je bio mnogo civilizovaniji i kreativniji nego što možemo zamisliti.

Tkali su haljine sa V-izrezom, sa posebnim stilom i dizajnom, imali su nameštaj u kućama i pravili su prelepu keramiku. Pored toga, voleli su da putuju.

Putovali su do Karpata kako bi nabavili vulkansko staklo koje se koristilo za oružje, i donosili su različite predmete iz dalekih zemalja i različitih kultura. Zbog toga se Vinčanska kultura smatra jednom od najnaprednijih praistorijskih kultura. Veruje se da je trajala hiljadu godina.

Bakar je izazvao brojne ratove i nestanak vinčanske kulture. Dok su ljudi ovde zarađivali bogatstvo praveći nakit i alatke od bakra, drugi su ga koristili za izradu oružja i otimali njihovo blago, jer su ljudi u Vinči bili miroljubiva civilizacija. Tako je počeo pad vinčanske civilizacije.

Danas je arheološki lokalitet u Vinči i dalje u centru pažnje arheologa. Iako je veliki deo lokaliteta iskopan, istraživanje nije ni blizu završetka. Svet još nije čuo sve njene tajne.

Vinča, nekada centar velike civilizacije, danas je jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta u Srbiji, koji svake godine posećuje veliki broj turista.

Kako stići do Vinče?
Vinča je prigradsko naselje Beograda, udaljeno 14 km od centra grada na putu Beograd-Smederevo.

Do Vinče možete doći autobusom ili automobilom. Ako dolazite automobilom, najjednostavnije je da skrenete na izlazu Bubanj potok sa autoputa, a zatim nastavite obilaznicom ka Smederevu, koja je udaljena 8 km od Vinče.

Iz pravca Smedereva, vozite ka Beogradu i prateći putokaze skrenite prema Vinči.

Ako dolazite autobusom, postoji redovna linija GSP-a (Gradski saobraćaj Beograd), autobus 307 će vas odvesti do Vinče, a polazi sa stanice u Ustaničkoj ulici.

Kada ste već ovde, ne propustite…
Posetu arheološkom parku i lokalitetu poznatom kao "Belo Brdo" na samoj obali Dunava.

Vinča je takođe poznata po manastiru Vavedenje iz 15. veka, ali ne propustite priliku da posetite i manastir Rakovica koji se nalazi u delu Beograda zvanom Rakovica, na samo 19 km od Vinče.

Vasa Čarapić, jedan od vođa Prvog srpskog ustanka, sahranjen je u ovom manastiru, kao i srpski patrijarh Pavle.

Posetite Smederevsku tvrđavu, poslednju srednjovekovnu prestonicu Srbije, gde možete posetiti i međunarodni pozorišni festival – Tvrđava teatar.

Popijte čašu čuvenog belog vina "Smederevka" na jednoj od najvećih i najznačajnijih vinskih manifestacija u zemlji – Smederevska jesen.